Тамара Драгић: Свети Сава и планина

Једнога дана, Свети Сава је на прашњавом путу срео уплаканог дјечака, који је пред собом тјерао мало стадо оваца. Када га је упитао зашто плаче, дјечак је одговорио да га отац из неког разлога приморава да стадо напаса на врху оближње планине, а пут је изузетно стрм и напоран. Свети Сава је наговорио дјечака да бар покушају заједно да се успну. Пут је био изазован, али су ипак некако успјели стићи до самог врха. Стадо је задовољно пасло најсочнију траву, а поглед са врха био је божанствен.

Тада Свети Сава рече да је тако и животни пут од дна ка врху изузетно тежак и пун препрека, али вриједан труда, јер је само тада живот и вриједан живљења.

Свети Сава је оставио сва овоземаљска блага, дата му рођењем, за оно једино право благо — оно што се носи у души. Одабрао је планину на свом путу и тако ми дао инспирацију.