Наташа М. Радановић: Свети Сава и моја песма

Свети Сава седи на клупи у порти манастира, где је сунце лагано осветљавало камене зидове Хиландара. Његово срце било је тихо и мирно, док је до његових ушију допирао звук песме који је лагано ветар носио…

Свети Сава је на тренутак затворио очи да у миру и тишини чује песму кроз векове.

Светом Сави

Најсветлији пут што

векове спаја,

Сабра расејане с краја на

крај света,

Извори вере где душа се покаја,

Христов сјај Србима завета.

Од лозе Немањић,

од жупанске круне,

Изабра крст да над земљом сија,

Оца уздиже у свете висине,

Да царство небеско вечно им траје.

Подиже Хиландар, тихо прибежиште,

Где молитва дише у камену старом,

С народом сједини

царско огњиште

с небеским домом,

заветним жаром.

Свећа му гори кроз ноћи и дане,

Где год је српска кућа запали,

Од туђих обала до родне стране

светосавски путеви нас су спајали.

По Европи хладној, преко океана,

Где срце чува име и славу,

Сија му звезда, тиха и знана,

Чува веру, језик, име и главу.

Од Атоса светог до српских висова,

Жиче и Дечана, Грачанице беле,

Тамо где деца играју без снова,

Лик Светог Саве душе нам греје.

Векови пролазе, завет не бледи,

Из пепела расте као пламен жив,

Светосавље траје да народ уреди,

Јер дар Православља

Божији је див.

И тако је Свети Сава стајао тих, осветљен и озарен зрацима сунца, кроз песму и молитву која кроз векове траје и никада не престаје, знајући да његова исконска светлост и даље води, учи и инспирише. Свети Сава свима шаље благослове.

Свети Сава за мене је најсветлији пут, пут који је поплочан златним нитима и нерскидивa спона вере и симбол духовног јединства народа. Он је узор одрицања, просветитељ и чувар традиције, који повезује прошлост и садашњост. Његов живот и дело ме инспиришу да чувам веру, корене, језик и културу, и да тежим унутрашњој снази, миру и хуманости и доброти.