Nataša Ćulibrk: O romanu „Udah ljubavi”

Ljubav je čarolija – nemoguće ju je uhvatiti mrežom reči, ma koliko one bile vešto ispletene. Pa zašto se onda trudimo, od kad je sveta i veka, da je kroz stih ili priču dočaramo? Možda zbog toga što nam se poneka ljubavna storija čini originalnom i neponovljivom, pa je želimo sačuvati od zaborava. U ovom zapažanju verovatno se krije zrnce istine, pa otuda ljubav slovi kao neiscrpna tema svekolikog umetničkog stvaralaštva.

            U nepreglednom moru štiva sa ljubavnom tematikom zaplovio je i Udah ljubavi. U ovom književnom delu izraz je jasan, konkretan i bez suvišnog sintaksičkog egzibicionizma. Tu je čitava paleta epiteta i poređenja koja prate čarobni svet boja, ukusa, mirisa, enterijera i eksterijera u kojima se kreće glavna junakinja ove, obimom svojim i razgranatošću radnje sasvim dirljive ljubavne priče. Iva, centralni lik romana, jeste mlada, obrazovana i u poslovnom smislu uspešna žena koja je baš zbog te neobjašnjive i zagonetne ljubavi razapeta u međuprostoru između dva grada – svog Novog Sada i onog svetski poznatog svetionika ljudske čežnje za gnezdom potpunog uživanja – Pariza. U čitavoj galeriji ženskih likova koji prate Ivin intimni, mladalački bezbrižan život, pojavljuje se slika dominantnog i osetljivoj ženskoj duši privlačnog muškarca. U retrospektivnom kazivanju autorka će nas voditi kroz sve dogodovštine i iskušenja njihovog ljubavnog odnosa. Strastvena nota, suptilna i odmerena, na momente je začinila priču i učinila je verodostojnom i svrsishodnom u savremenom dobu umetničkog izražavanja. U karakterizaciji likova autorka nije štedela svoje dobro poznavanje psiholoških relacija između muškaraca i žena. Udah ljubavi je naizgled „ženska knjiga“ iz koje i pažljiviji pripadnik suprotnog pola može mnogo da nauči.

            Da li će se Iva konačno naći u magičnoj laguni ljubavi čitaoci će sami otkriti dok budu uživali u stranicama iz čistog srca istočene priče.