Мирјана Штефаницки Антонић: Свети Сава и пчела

Једнога дана, Свети Сава је ходао планинским путем, носећи тишину у кораку и молитву у погледу. На ивици стазе слете пчела, мала и златна, као да је чекала баш њега. Свети Сава јој се благо обрати, не речима, већ дахом стрпљења који је научио још као млади принц. Пчела му обиђе око похабаног плашта, као да тражи дом у скромности. У том кругу, Сава се сети двора који је напустио и ћелије коју је изабрао. Спусти на камен мрву хлеба, знак да се дар не мери величином. Пчела застаде, па полети, носећи са собом невидљиву захвалност.

Тада се појавише људи у препирци, тешких речи и брзих судова. Пчела им слете на руку детета, које се насмеја и утиша одрасле. Свети Сава рече: „Ко ради у тишини, храни многе.” Људи умекнуше, као да су први пут чули истину без гласа.

Пчела се врати кошници, а спор се претвори у разумевање. Свети Сава настави пут, не остављајући траг, али мењајући смерове. У сумрак, звоно са далеке цркве зазвуча као подсетник да је служење највећа власт...

Поука: Као што пчела у тишини ствара мед, тако и човек у смирењу ствара мир и добро за друге...

Свети Сава је путоказ како се одрицањем долази до пуноће. Његов живот ме учи да су знање, вера и служење нераздвојни. Инспирисана сам његовом тишином која говори више од сваке власти и његовом храброшћу да изабере светлост уместо сјаја.