Гордана Русинков Марковић: Свети Сава и захвалност

Једног дана Свети Сава је замишљено седео за својим радним столом, са пером у ваздуху, потпуно у мислима над књигом која ће бити једно од најзначајнијих његових дела — Законоправило. Дуго је радио на тексту, сваку реч добро измерио и размишљао да ли је био довољно јасан и праведан у својим одлукама. Све је радио за добробит српског народа, за његов световни и духовни раст.

Тишину је нарушило куцање на вратима.

— Уђи — рече, очекујући да му из кухиње донесу скромни ручак.

Уместо тога, на вратима се појавио високи, црноманјасти младић у свештеничкој црној хаљини, благих очију.

— Помоз’ Бог, оче Саво — рече млади свештеник, нагнувши се над пруженом Савином руком.

— Бог ти помогао, синко — узврати Сава.

Гледао га је и није могао да се сети одакле га зна.

— Видим да ме се не сећате. Ја сам Марко, од Ђурђевића, из овог села. Једном, када сте пролазили селом, пре много година, видели сте човека како грди и туче малог дечака. Тај човек је био мој отац, а дечак сам био ја. Замолили сте мог оца да ме више не бије. Он вам се изјадао, рекавши како му је жена умрла, а има седморо деце коју не може да прехрани. Ви сте обећали да ћете му помоћи да прехрани породицу, а мене сте повели да се школујем у манастир. Тамо је већ било десет дечака сличних судбина. Захваљујући вама и вашој подршци, заволео сам књиге. Успео сам да се уздигнем изнад беде, да се духовно обогатим и пронађем свој пут. Од пре две године служим Богу; свештеник сам у једном селу. Не могу довољно да вам се захвалим за ваша доброчинства мојој породици и мени.

— Не захваљуј се мени, већ Богу. Он је одредио да се сретнемо и он је зацртао твој пут. Ја сам, људски, само мало помогао да се још једна душа усрећи.

Млади свештеник му се поново наклони, па паде ничице, љубећи му скуте мантије. Сава га помилова по коси, молећи га да устане. Устао је влажних очију, упртих у свето лице архијереја. Лагано се повлачећи и клањајући, млади човек је изашао из Савиних одаја.

Сава остаде још дуго да седи непомично, а груди му се испунише радошћу и спокојем.

— Добро чини и добро ће ти се вратити — позната је народна изрека, а њему је захвалност младог свештеника била највећа награда за животно дело.

-