Десанка Ристић: Свети Сава и благослов

Једног дана, Свети Сава је кренуо на пут носећи у торби само једну икону коју је желео да поклони ономе коме је намењена као знамење. На путу је срео старицу која му је целивала руку и позвала у свој скромни дом да га послужи оним што је једино имала — погачом. Свети Сава није одбио старицу, ушао је и видео на зиду икону Богородице са Христом у наручју, поклонио се, узео комадић погаче и наставио пут даље.

Док је неуморно ишао, скоро лебдећи путем, почела је киша. Срео га је младић, позвао и повезао запрежним колима до своје куће. Склонили су се од кише. Младић је упалио ватру у огњишту да се загреју и осуше. Попили су чај од лековитих трава. Младић је питао Светог Саву да остане и преноћи код њега. Свети Сава се помолио за домаћина и рекао:

— Молитва је почетак и крај нашег спасења, а између је поштен живот и рад. Ако паднеш, устани и настави да се молиш и живиш поштено.

Младић је примио овај благослов, а Свети Сава је наставио свој пут. Ноћ је била густа тамом. Изненада пред Светог Саву изађе ђаво који му се смејао и ругао у лице. Свети Сава је само извадио икону из торбе — и ђаво се распршио у ситне црвене варнице и угасио се у тами.

У свитање је срео мајку с малим дететом које је неутешно плакало. Свети Сава је пришао, помиловао дете по коси и руком осенио крстом.

— Мајко, да ли је дете крштено? — упита Свети Сава.

— Нисам још стигла да га крстим. Увек се крштење одложи због пречих ствари, — рече млада жена.

— Нема ништа прече од крштења чеда. Узми ову икону као благослов — и крсти га што пре.

Та мајка је била послушна, верујућа душа. Послушала је Светог Саву, убрзо крстила дете — и све је кренуло у напредак.

Тај дечак је порастао и био ученик Светог Саве — Свети Арсеније Сремац.

За мене је Свети Сава завет љубави, ризница доброте, мудрост тишине, светионик православља који вечно осветљава, опомиње, руководи и исправља наше путеве.

класа.