Bila jednom jedna princeza koja je kao mala radila teške poslove i maštala o danu kada će se na konju pojaviti „beli princ” da je odvede daleko, u dvorac i kupi joj lepe haljine, duge od svile, i cipelice… da ima poslugu… Ali? Morala je još da poraste. Taj san o princu je, ponekad, izmamio pesmu, te je pevala po kući na sav glas. Maćeha i njena deca su joj se smejali. Spustila bi svoju lepu glavicu, a ispod kovrdža niko nije video suze, možda otac, ako bi se našao u kući. Vol

Započeto sećanje iz fetusa u majčinoj utrobi produžilo se kroz život i posle presečene vrpce, dajući mu pečat kojeg se nije moglo...

Trčim bezbrižno Sumom, igram se virovima U brzoj planinskoj Reci, Bacam piljke u reku Obasjana suncem. Optužena na Travi, nisam videla Ko...

Moj Pesniče, Ova noć me okrznula, kao „prazne šake, prazna prošlost je (koja je) u večnosti.” Zadrhtale su strune moga bića... volim noć,...

Iz zenica se širi boĺ Zgusnut, taman! Zaustavljene mìsli Ne primaju sliku Ruševine... Vide ljude Nasmejane Koji odlaze Dolaze... Iz...