Zorka Stojanović: O poljskom izdanju zbirke poezije Milijana Despotovića ,,Pisma iz neizvesne budućnosti’’

U POEZIJI ME TRAŽITE L ISTY Z NIEPEWNEJ PRZYSZŁOŚCI : Pisma iz neizvesne budućnosti / Despotović, Milijan: Prevod: Olga Lalić-Krowicka. – Poland: Krosno, 2024.

Milijan Despotović je srpski publicista, književnik i pesnik. Rođen je u Subjelu kod Kosjerića, 1952. godine. Studirao je na Fakultetu narodne odbrane u Beogradu, a književnost i bibliotekarstvo na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Živi u Požegi. Urednik je Književnih novina ,,Svitak’’ i prvog časopisa za haiku poeziju na srpskom jeziku ,,Paun’’. Ustanovio je književne nagrade, koje se redovno dodeljuju u Požegi: ,,Mladi Momčilo’’, ,,Momčilo Tešić’’, ,,Hadži Dragan’’, ,,Paunovo pismo’’ i ,,Mala paprika’’. Piše poeziju za decu i odrasle, prozu, aforizme, književnu i likovnu kritiku. Član je Udruženja književnika Srbije. Od 1989–2012. bio je predsednik Književne zajednice Udruženja književnika Srbije za Zlatiborski okrug. Od 2006–2020. član Kadrovske komisije UKS-a. Redovni je član Matice srpske (Novi Sad) i počasni član Kuće kulture Naži Naman (Maison Naaman pour la Culture), iz Libana. Dobitnik je značajnih priznanja za poeziju i delatnost u kulturi. ,,Ako jutro pripada pticama’’ (naziv je Antologije jugoslovenskog haiku pesništva), Milijan Despotović nesumnjivo celim svojim bićem pripada srpskoj književnosti, a svako novo jutro pripada Despotoviću, prepuno energije, motivacije i entuzijazma za stvaranje.

Povod za ovaj tekst je zbirka poezije ,,Pisma iz neizvesne budućnosti’’ prevedena na poljski jezik i štampana dvojezično. Zašto baš prevod na poljski jezik? Možda zato što mu je bliska poezija pesnika iz Poljske, a možda ima i dublje značenje. Umetnost treba spajati, pronalaziti, oslobađati, rasvetljavati. Milijan Despotović to decenijama čini i rezultati su vidni. Obazbeđuju trajanje na trnovitom putu, ali i jačaju snagu da se još piše… odlaže se stavljanje tačke, a mi ćemo čitati ,,Pisma iz neizvesne budućnosti’’. Budućnost još uvek nije dovoljno istražena. Nejasan je i nepredvidiv sled događaja. Putevi kojima hodamo su nam i poznati, ali ono što nas čeka na kraju je neizvesno.

Književnik Milijan Despotović upustio se upravo u otkrivanje nepredvidljivog i neizvesnog, kroz ,,Pisma iz neizvesne budućnosti’’. A pisma sa poukama i ohrabrujućim rečima stižu u preko trideset pesama: Zlo pa Zlo, Večnik, Riznica, Poseta u snu, Ključ, Očeva suza, Ostvarena mašta, Spomenik nepomeniku, Šta to beše čovek, Glas prepelice i dr.

O čoveku koga čeka neizvesna budućnost i vremenu govorio je i patrijarh Pavle:

,,Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i voljom kao snagom, koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba. A osim toga, obdaren je još i slobodom. Čovek može onako kako Bog hoće, a može i suprotno. Jer, što kaže naš filozof Boža Knežević: ,,čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se postidi’’.. Vidite koliki je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas.’’

O suštini postojanja čoveka razmišlja i Milijan Despotović. Poetska kompozicija nosi duboko promišljanje o ljudskoj prirodi, poreklu i traganju za smislom u evoluciji. Tema čoveka, njegove suštine, putovanja kroz vreme i sveobuhvatna transformacija provejava kroz svaki stih. Tekst počinje pitanjem ,,Šta to beše čovek’’, što nedvosmisleno ukazuje na teško filozofsko promišljanje o suštini čoveka.