Viktorija Stojovska: Devojčica u šumi

Bila jednom jedna šuma u kojoj su stabla imala oči, a korenje je, poput gladnih zmija, čekalo svaki pogrešan korak neopreznog putnika. Kada bi zašlo sunce, tišina bi postala toliko teška da se moglo čuti kako mrak pulsira, uvlačeći se u kosti onih koji su se usudili da pređu granicu senki. Iz duboke magle izranjale su prilike bez lica koje su šapatom obećavale zaborav, dok su se grane oko njih stezale kao prsti starog, gnevnog diva koji ne oprašta upad u svoje carstvo. Zaslepljena sjajem sablasnih svitaca, jedna putnica je dotakla koru drveta i osetila kako njena sopstvena koža postaje drvenasta, a kosa se pretvara u lišće koje uzdiše na vetru. U toj najmračnijoj dubini, gde vreme stoji, ona je postala deo šume još jedno nemo stablo koje čuva tajnu o tome da se iz ove bajke niko ne vraća isti, ako se uopšte i vrati.

Povodom 2. aprila Međunarodnog dana dečije knjige