Knjževna nagrada „Momčilo Tešić” za 2025. godinu

Žiri u sastavu: Gordana Maletić (predsednik), Milijan Despotović (član) i Branko Stevanović (član) jednoglasno je doneo odluku da se Književna nagrada „Momčilo Tešić” za poeziju dodeli književniku Vladimiru Vukomanoviću Rastegorcu za zbirku poezije „Ćutibajka” („Službeni glasnik”, Beograd, 2024). Nagrada za prozu dodeljuje se Ivani Nešić za roman „Uzdana” („Čarobna knjiga”, Beograd, 2024).

Nagrada „Momčilo Tešić” za ukupno književno delo u oblasti proze za decu pripala je književnici Slavki Petković Grujičić.

OBRAZLOŽENJE

Nagrada za poeziju pripala je Vladimiru Vukomanoviću Rastegorcu (1986).

Kao što joj naslov kaže, poema „Ćutibajka” okrenuta je ćutanju kao mogućem preduslovu za sve što se događa u čovekovom životu – i lepo i ružno.

Polazeći od teze da samo ljubav može pobediti smrt, Vladimir Vukomanović uvodi nas u svet koji prepoznajemo kao svoj, iako ima vanvremenski okvir i iskorač u onostrano.

Tako obična ljubavna priča, kakva se mnogima dešava, postaje simbol traženja smisla, smrtniku neophodnog. Sva od malih isečaka stvarnosti i vrcavo iskorišćenog prefiksa „ćuti”, dosledno sprovedenog u svakom stihu, ova poema svojim asocijacijama nadilazi isključivo ljubavnu temu.

Neobično pesničko delo, ređe u našoj književnosti za decu i mlade, sugestivno i snažnim slikama povezuje moguće i nemoguće. Dotičući pitanja smisla, ono nas simbolički povezuje sa beskrajnim daljinama svemira čiji je čovek, iako sitan, važan integralni deo.

I u estetskom smislu, pesnik je ostvario skladnu celinu. Polazeći od brojnih mogućnosti za stvaranje duhovitih kombinacija reči, pokazao je rafiniranost u njihovom izboru, odlično poznavanje leksike i istančan smisao za humor.

Književnica Ivana Nešić (1981), koja piše romane–bajke sa temama i motivima iz naše narodne tradicije, ali i svetske mitologije, objavila je novi roman za mlade „Uzdana”.

Uzimajući narodnu epsku pesmu „Zidanje Skadra” za okosnicu, ona se usudila da promeni sudbinu glavne junakinje koju su uzidali u zidine tvrđave grada u nastajanju. Voljom višeg bića, Gojkovica, kao i svaki glavni junak bajke, ispunjava naizgled nemoguće zadatke, a gorska vila je upućuje u novi život koji joj se pokazuje u nekom drugom svetlu u odnosu na njen prethodni.

Ivana Nešić priča nam priču o samoostvarenju zbunjene i nesamostalne mlade žene, spremne da se povinuje sudbini koju su joj drugi odredili. Uplivom čuda, ona koju zovu po imenu muža, prelazi trnovit put tokom koga se transformiše u zrelu osobu i počinje da raspolaže svojim životom i imenom.

Ovo osvajanje slobode, osvetu i pravdu za koju se izborila, književnica je propratila humornim, ali izvanredno pronicljivim psihološkim portretima junaka koje znamo iz narodnih bajki i epskih pesama. Neobičan pristup razvoju sižea i naracije, obrti i iznenađenja, jezik blizak narodnoj poeziji ali i današnjem dobu, kao i rezon prastarog vremena u stalnom poređenju sa današnjim, čine ovaj roman upečatljivim i zrelim književnim ostvarenjem.

Književno stvaralaštvo Slavke Petković Grujičić (1953) odvija se u dva plana: kao iskusan psiholog i pedagog, svojim romanima i pričama ona se obraća tinejdžerskom uzrastu. Kao master teologije, približava mladima pitanja vere.

U poslednjih trideset godina napisala je veliki broj knjiga koje su rado prihvaćene od široke čitalačke publike.

Karakteristično za Slavku Petković Grujičić je neposredno, slikovito i jednostavno pripovedanje o aktuelnim temama vezanim za odrastanje današnje dece. Svežina i lakoća s kojom piše dominantni su u svim njenim romanima i drugim pripovednim formama u kojima se posebno ističu duhoviti dijalozi.

Poput Gradimira Stojkovića, i ona ima veliko razumevanje za nežne godine svojih junaka i smisla da uoči njihove male i velike probleme. Njeni zapleti, likovi i situacije koje opisuje dotiču sve sfere života mladih, od najlepših i najnevinijih pa do vršnjačkog nasilja.

Zanimljiva, otvorena i iskrena, njena stvarnosna proza za mlade pleni čitalačku pažnju.

Razmišljajući o celini vaspitanja i stvaranja ličnosti deteta koje raste, književnica je napisala nekoliko duhovitih knjiga o lepom ponašanju, kao i „Slave za velike i male hrišćane” i „Pravoslavnu srpsku čitanku”.

I u ovoj vrsti literature ona uvek pronalazi način da i ozbiljnim temama da prikladno lice, čineći ih razumljivim i privlačnim, a zadržavajući neophodno poštovanje za pitanja kojima se bavi. Malo je autora koji tako uspešno obrađuju ove teme na književan način.

„Ljubav na prvi korak”, „Rastem, ne ometaj”, „Dušan i Nada”, „Ljubav je lek”, „Skrivena ljubav”, „Istinite priče”, „Volim da me vole”, „I dečaci plaču”, „Čudim se”, „Sami na moru”, „Heroina nežnog srca”, biografija Milunke Savić – samo su neka od njenih poznatih dela za decu i mlade po kojima je poznata.

Književnu nagradu „Momčilo Tešić” dodeljuju književne novine „Svitak” i list za dečju književnost „Momčilo” iz Požege domaćim autorima čija su dela za decu, po svojoj suštini, podjednako okrenuta savremenom i novom, koliko i uvažavanju naše kulture.