Katarina Jurčević: Prolećna sena (ZA KONKURS TAJNA ANDRIĆEVE KUTIJE)

Sa prvim znacima pupenja malih, raznobojnih cvetića koji oblače do tada gole grane, u trenucima kada se zemlja duže umiva sunčevim zracima, jedna maglovita privid počinje da se pojavljuje. Naviknuta da se počinje javljati u samim senima stvari, ja je se ne plašim. Nevidljivo priviđenje utkiva se u samu moju senku. U zlatnim izmaglicama prolećnih jutara, kada miris tek procvetalog cveća omamljuje, sen čoveka prikrada se, hodajući mojim stopama. Samo ponekad, kada prolećno sunce zalazi, a blagi povetarac pojačava svoje nežne dodire, učini mi se da čujem njegov smeh koji odjekuje bezbiržnošću udaljenih vekova. Moje oči se vremenom navikavaju na odsutnost ispunjenog prostora, na ustajalost vremena koje prolazi. I samo ponekad, zajedno smo, samo u trenucima refleksije svetla o vazduh koji miriše na rano buđenje. Po zakonima sopstvenih bića, u prostorima koji se ne mogu dodirnuti.

Inspirisano pripovetkom

„Jelena, žena koje nema”

O AUTORKI

Katarina Jurčević, rođena 1999. godine u Zaječaru. Diplomirala je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta. Trenutno pohađa Master program Studije roda na Fakultetu političkih nauka. Njene pesme i priče objavljene su u književnim časopisima i zbornicima: Suština poetike, Šraf 9/2022, Ljubav u jesen, U dnu ćutanja i u drugim. Njeni prozni zapisi Kostim i Utorak objavljeni su u zbornicima grupe autorki Frida - žene govore i Ženski razgovori koje je pokrenulo Udruženje nezavisnih pisaca Srbije. Dobitnica je prve nagrade na konkursu priča Belgradijana: beogradski muzej priča za priču Kalemegdan.