Једног дана Свети Сава је шетао поред парка. Била је позна јесен и било је веома хладно. Међутим, он је умео да ужива у дугим шетњама, тако да је већ почело да смркава. У једном тренутку је угледао човека како седи на клупи, одсутног и тужног погледа. Изгледао је као да ту седи сатима. Свети Сава му је пришао и саосећајно упитао: — Какве муке те муче, добри човече, када се мрзнеш на овој хладноћи? — Нисам ја никако добар човек, како кажеш, незнанче — рече човек, не препознавш