Једнога дана, Свети Сава је ишао са својим ученицима неким пустим крајем кад угледа ливаду пуну цвета дивизме. Висока стабла жутог цвећа повијала су се под благим ветром. Застадоше да се одморе кад један ученик поче да гази и кида латице. Свети Сава му благим гласом рече: —Буди пажљив према дивизми. Она је Божија биљка. —Како то? —зачуди се ученик. Па то је само обично цвеће. Свети Сава га помилова по глави, па рече: —Све што је добри Бог створио својом промишљу, није обично