Једнога дана Свети Сава је стајао на обали шумског језера. Вода је била мирна, а у њеном одразу огледала су се висока стабла и небо. Изненада, риба је искочила из сребрнасте површине језера. И као да плеше између ваздуха и воде, па је поново заронила. Свети Сава ју је радознало посматрао. Риба је прихватала неукротиве дубине са предивном лакоћом. У тренуцима када није имала ваздуха, никада се није предавала. Тада је Свети Сава схватио: То је вера, то је ихтис. Права вера није