Једнога дана, Свети Сава је пролазио поред зида који су људи данима зидали. Камен на камену стајао је правилно, везан чврстом руком и добрим малтером. У самој средини зида зјапила је танка пукотина, готово неприметна. Зидари су је прелазили погледом као преко нечега што се не исплати поправљати. Један од њих рече: — Ситница је. Зид стоји, неће се срушити. Свети Сава се зауставио. Није одмах погледао зид. Гледао је људе. Њихова лица била су уморна и задовољна учињеним. Тек та