Некада давно, давно један дечак је усамљено седео на камену поред густе и мрачне шуме. Дани су пролазили, а дечак је увек у исто време долазио и на исти онај камен у тишини седео. Нису му сметали ни сунце, ни киша, ни мраз, ни ветар који би га штипао за румене образе. Он би и даље усамљено седео и ћутао на свом камену. Тек, једног дана туда је пролазио седи старац дуге седе косе у црној дугачкој одори. У десној руци је носио дугачки штап од чамовог дрвета. Застао је поред деч