Једнога дана Свети Сава је, обилазећи манастире и скитове сакривене стенама и дивљим растињем, наишао на младог искушеника који је седео на каменој клупици надомак зидина манастира. Глава му беше погнута, а рамена дрхтаху од тихог јецаја. Сузе су му клизиле низ образе и натапале земљу неком муком. Свети Сава му приђе и тихо рече: — Зашто плачеш, чедо? Шта те је тако тешко притисло или ти срце клоне у борби? Искушеник подиже поглед и тихо рече: — Завидим. Завидим онима који су