Једног дана Свети Сава је одлучио да се одмори — да нигде не иде, да не беседи и да не поучава. Размишљаше где би му било најугодније да се смести. У близини беше воћњак, те оде под једну јабуку и леже. Дан беше благ и светао, какав уме да буде у младо лето. Гледао је у крошњу дрвета, у комаде неба разломљеног гранама. Чуло се тихо, равномерно зујање инсеката, а мирна тишина обавијала је све. И Свети Сава заспа. Усни Свети Сава што бити не може. Долете крилати змај и ничице