Једног дана, Свети Сава је са својим штитоношом застао поред оронуле крчме на обали Охридског језера. Кренули су на дуги пут према грчкој земљи још пре десетак дана, напуштајући Захумље и лагодност владарског живота које му је додељено по природи властелинског порекла. Штитоноша који је Растка на том путу пратио, пошао је са њим да пази на њега као верна сенка. Господар се пратњи противио, али упорни паж није одустајао, правдајући се да, докле год његов витез носи часну титул