Једнога дана, Свети Сава је наишао на човека који је седео поред пута, оборене главе и празних шака. Није просио, нити је пролазнике заустављао. Само је седео, као да чека да пут прође мимо њега. Свети Сава му приђе и упита: „Шта те мучи, пријатељу, да се ниси изгубио?” Човек подиже поглед, загледа се у Светог Саву и тихо одговори: „Грешио сам много. И сада не знам куда да идем.” Свети Сава се осврну око себе. Пут је био широк, прашњав, са много трагова који су се укрштали. „