Свети Сава је у сумрак ушао у своју келију. Људи су му прилазили са тугом у очима, али без речи – страх је држао њихове усне затворене. Сава је знао да истина не сме остати у тишини. Узео је перо и умочио га у мастило. Писао је у име мајки које су ћутале да заштите децу, у име младића који нису имали храбрости да устану, у име свих који су мислили да је тишина сигурнија од правде. Његове речи постајале су глас оних који су веровали да га немају. Пред зору, када је свећа догор