У шуми пуној речи ходao је Свети Сава; кренуо је на пут до одређеног манастира. Шума је шуштала како се ветрић пробијао; чуо се птичији цвркут. — Баш финo, помислио је Сава, прати ме песма кроз мој пут, нисам баш сам у овој шуми.. Сео је да одмори мало и окрепи се.. Али чуо је пратњу, како његов корак крене тако и кораци се нечији чују. Застане он, застане корак. —Далек је пут, одморићу мало овде; узме из своје торбе комад хлеба, сира, воде, кад примети да му се неко маче уви