Једног дана шетали Свети Сава и ученик пространом планинском ливадом. Ливада се шаренила од свакојаког цвећа. Сава застаде, удахну дубоко, дивећи се мирису и лепоти и благодарећи Господу. Желећи да обрадује свог учитеља, ученик сутрадан порани и донесе Сави пун нарамак убраног пољског цвећа. „Ево, учитељу, нека ти соба на рај мирише!” - ускликну радосно. Учитељ га благо погледа и рече: „Знам да су твоје намере добре. Али ово цвеће које си убрао, мирисаће и бити лепо само још