Једногa дана Свети Сава је ходао кроз густу шуму, задубљен у молитву. Био је толико задубљен да није ни приметио на једном пропланку клупко змија које су се сунчале и увијале. Кад спазише младића, силно се обрадоваше јер помислише како ће га изуједати са задовољством. Зато се примирише да му ничим не ставе до знања да су му на путу. А Светац, који беше још младић, кога је све инспирисало на молитву — и вера и траве и дрвеће и цвеће — и није се плашио никаквих животиња, ходао