Једнога дана, Свети Сава крете на пут од Студенице ка Жичи. Ибарска клисура беше окомита, а река узаврела после пролећне кише. Беше топао дан и увелико је било пролеће. Поред стрме речне обале расли су багремови, који у пролеће бујају и надвијају се над друмом. Ионако тешко проходан пут, чинио се као тунел. Свети Сава седе на камен поред пута да мало предахне. Извор из камена иза његових леђа, пружао је свежину. Наиђе путник, гонећи коња, на ком беше невелики терет. „Свети Вл