„Једног дана Свети Сава је… једног дана када је и ваздух био омамљен оловносивом маглом, искре његове огромне и благодетне љубави према свом народу винуше се у једном, једином даху високо до Сунца и неба, па још и даље од тога, до самог Божијег ока. И ту у том једном и једином трену, све намах стаде. Расу се и разби тако тишина у безброј нити које премрежише небески свод више и јаче него читава војска паукова.” И тада у том небеском и људском вакууму залеђене вечности један