Једнога дана, Свети Сава је ишао путем који је водио кроз брдовит крај. Пут је био пун камења, неки су били мали и лако су се заобилазили, а неки велики, тешки и оштрих ивица. Поред пута је стајао човек који је незадовољно одмахивао главом. „Тежак је овај пут”, рече. „Све ме жуља и успорава.” Свети Сава се заустави, сагну се и узе један камен у руку. „Видиш”, рече тихо, „није сваки камен ту да те заустави. Нeки су ту да те науче како да ходаш пажљивије.” Човек га погледа збуњ