„Пресече ме ко мачем, да племенити муж што ме заче, ког мали навикох са земље да гледам у величанству, сад пред ме' клечи, нудећи ћелаво теме, на благослов, од дерана својег? Јер, осетих се ко дете, те и ја клекох, главу погнух, не бих ли му био мањи. Ал' он ме подиже и рече — не, него ћемо овако, како Бог заповеда... Ја тебе заче по земном закону, ал то је прах — праху... ако ли није Духа. А сад ти мени отац постајеш, јер ме Постригом и Бож'јом поуком Духом облагорођујеш. Не