Једнога дана Свети Сава хођаше густом шумом у зимско јутро. Ваздух бејаше оштар и мразан. Одједном испред њега искочи Коб. Висока, танка жена дуге тамне косе, сивог уског лица и црног оштрог ока. Имађаше тек једно око, али такво да је видело све у околокругу. Свети Сава се заустави с миром и назва јој помозибог, уз осмех. Она рече: — Ја не признајем бога, те ми он не може помоћи. Ја сам Бог. Ја одређујем судбину свих, управљам догађајима, руководим људима, предметима и појава