Bila jednom jedna princeza koja je, izbezumljena od straha, trčala kroz mračnu šumu dok su se senke plele kao živa bića. Vetar joj je nosio kosu kao crnu reku, a kruna je treperila kao poslednji zlatni plamičak nade u Tami. Iza nje je koračala zver od noći, više senka nego telo, hraneći se strahom koji je nosila u srcu. Kada je najzad zastala i smelo se okrenula, u njenim očima zasijala je svetlost tiha, ali jača od svake tame. Tada se šuma umirila, kao uspavana zver, a princ

Ilustracija: AI U svitanje rujne zore Tamo gde se svetlost rađa Vi stojite u senci Gospodo Gledam vas Bez osećanja prođoste Ko oblak sivi...