Postoji jedna granica gde preostaje samo Istina najzad bićemo viđeni, al ne od stranaca s mreže. Neće nam više trebati pažnja i plitki...

Kao da su nam ukrali tela bližnjih iz ove „Doline suza”, preseljavajuć ih u astralni predeo ispunjen maglom ...

Nečija sadašnjost gutala je nečiju budućnost. Progutala je korake, riječi, osmijehe, progutala je nade, zatomljene, ozbiljne i snene....

Zanemeše ljudi i ptice i Novom Sadu potamne lice, naglo i brzo sve se preokrenu, samo u jednom trenu, četrnaest života ugasi se i niko...

Čula se tišina posle praska, Tišina koja još uvek traje, Korača oko nas i u nama. Šta da kažemo? Šta da mislimo? Bol je prejaka, nemoćna,...

U reĉ, na dnu duŝe, skupile se suze spremne na vrisak. Ali reĉ ćuti pod teretom bola... Neisplakane suze pretvaraju se u ptice, u molitvu...

Urbane blagodeti dograđene kao fine igračke. Salve betona i njihov gromki eho. Umjesto susreta s bližnjim, tiho prikradanje i zagrljaj...

Poezijo zemlje i neba, radosti moja i tugo, šta mogu, šta mogu drugo, ćutim glasno, nije lasno, poezijo molitvena.

U tišini mračnoj samo se nemi oseća muk ni drhtaj ni plač ni dobro poznati zvuk. Kamenje hladno i nemo, ne odaje tugu ni ćasak, ne...

Smrt. Buka zbog buke. Potonuće u nemoral. Gde je stanica?

Ovo je bol koja ima ime. Rasprskavajuća. Prožimajuća. Uzeli su nam nevine. Jedan, četrnaest, koliko već gubitaka koje sledeći dan neće...

Huk Lom. Staklo. Prašina. Muk. Krv. Vrisak. Bol. Jauk. Suze. Strah. Očaj. Smrt. Novi Sad jeca. Srbija grca. Vlast ćuti. Smrt Strah. Stid....

Ne piši lažne pesme, bez krvi i mesa, one što su iste kao ravnodušnost jednog prizora i ravnodušnost jednog izveštačenog raja i pakla....

Danas je jedan grad zaledio osmeh Upisao trajnu tetovažu na krvavo srce Crne ruže Danas su se venčali u večnost Danas su devojčice...

Tužna vest tužnog dana vrisnu bolom Zatečeni,zanemeli u neverici Čekamo brojke smrti Koje se iz časa u čas povećavaju I stade broj na...

I odoste! Samo svojim vozom, nekako prebrzo... Ostala je ruševina, lom, prašina i tuga.. Palićemo sveće, pominjati u molitvama, psovati...

Tiho se novembar spušta zanemeo dunavsko ogledalo sjajem bdi. Nad usnulom dušom svakom lebde u neveri ljudi zanemeli od bola, a sveće ...

Ćutimo, strah nam je pokidao glasne žice, mumlamo u sebi, a razum traži krivce. Nemuštim jezikom ćemo govoriti, jer robovi govore tako,...

Neshvatljivo je teško Pisati kada se tuguje Mudrim, odmjerenim Riječima iskazati bol Naše su misli uz Tragično nastradale Prijatelje,...

Belo zdanje kapije mog grada među lepim što najlepše beše namolala crnom bojom horda na paklenim alama što jaše. „Svi Sveti“ su nove...