Tanja Ajtić: Jednorog

Bila jednom mala princeza koju je strah da ostane u zamku njenih zlih rođaka bio veći pa se odlučila da pobegne u začaranu šumu koja je bila puna divljih zveri. Trčala je izbezumljeno a strah joj se sve više povećavao dok u jednom trenutku nije videla osvetljeno mesto, zlatasto obojeno, jedno drvo koje je gorelo iznutra visokog plamena, čak više od najvišeg drveta u šumi. Što se više približavala videla je belog jednoroga - konja koji se spustio, kada mu je prišla, i poklonio se da ga lakše zajaše, hvatajući se za njegovu svilenu dugu grivu, a kada je to učinila on je i poleteo, bio je to i krilati konj. Osetila se bezbedno i spašeno jer je on nosio što dalje od ukletog zamka kući i uklete šume, njenoj porodici, a zatim se propudila u zagrljaju njene majke, koja joj je brisala suze. „Mala princezo moja opet si loše sanjala ćerko, danas nema igrica na kompjuteru. Ako sanjaš da letiš, znači da rasteš, milo moje”, tešila ju je majka.

Povodom 2. aprila Međunarodnog dana dečije knjige