Tanja Ajtić: Jednorog

Bila jednom mala princeza koju je bio strah da ostane u zamku njenih zlih rođaka pa se odlučila da pobegne u začaranu šumu koja je bila puna divljih zveri. Trčala je izbezumljeno a strah joj se sve više povećavao, sve dok u jednom trenutku nije ugledala osvetljeno mesto. Beše to zlatasto obojeno drvo koje je gorelo unutar visokog plamena, višeg i od najvišeg drveta u šumi. Što se više približavala sve je jasnije videla belog jednoroga - konja koji se kada mu je prišla, spusto i poklonio da ga lakše zajaše, hvatajući se za njegovu dugu svilenu grivu. A kada je to učinila, on je i poleteo. Bio je to i krilati konj. Osetila se bezbedno i spašeno jer je on nosio što dalje od ukletog zamka i uklete šume, njenoj kući i porodici, a zatim se probudila u zagrljaju svoje majke, koja joj je brisala suze, govoreći: „Mala princezo moja, opet si loše sanjala ćerko, danas nema igrica na kompjuteru. Ako sanjaš da letiš, znači da rasteš, milo moje”, tešila ju je majka.

Povodom 2. aprila Međunarodnog dana dečije knjige