Snežana Pečujlija: Izbor iz poezije

Ilustracija: AI

Brak u Hristu

Bolna stvarnostIli iluzija.

Nema nas.Svakako boli!

Udara u svaku ćeliju postojanja.

Crkvena zvona i dalje čujemI ja i svaka ćelija moga bića.

Samo zvona koja lečeZar nije dovoljno?

Nisi razumeo!Ali ćeš osetiti jecaj crkvenih zvona

Božićnih i Vaskršnjih pozdravaKako opominju

Navika

Navika da živimo u iluziji

Nas sprečava da vidimo nevidljivo

A kada kroz pukotinu iluzije progledamo

Obuzme nas strah od Istine

Te se vraćamo iluziji

Čuvamo laži kao dragulje

Od kojih nemamo ni sreće ni koristi

Misleći da smo u njoj sigurniji.

I tako protraćimo život

Suze

Suze kao fenomen

Krupne ili sitne, one slane su

Nema čoveka koji suze nije pustio ili suze lio!

Ma, ko li zna zbog čega su suze slane?

One naviru

I u tuzi

I u besu

I u radosti

Da li je moguće

Da tuga, bes ili radost

Imaju toliko viška soli

E dosta je!

Prestani da me maltretiraš!

Kinjiš me svakodnevno

Nemaš samilosti

Život si mi upropastila

Oduzimaš mi slobodu da mislim

Mrcvariš me

Sediš mi na grbači otkad znam za sebe (od rođenja)

Otimaš mi prijatelje

Gaziš po razumu

Otimaš talente

Zastrašuješ svakodnevno

I izmišljaš svaki Božji dan nove pakosti

Pratiš me u korak.

Staješ mi na senku

Pa ne mogu da pobegnem

Trpim tvoje nasilje

Ti si me razbolela

Kontrolišeš me

Vrati mi mene meni

Iseli se iz mene

Nikada nisam bila tvoja kuća

A stanuješ zabadafa

Hraniš se i oblačiš

Šetam te po ulicama, morima i gorama

Kupujem ti šta smisliš

Upoznajem te sa ljudima

Pa me posvađaš sa njima

Čak i u Crkvu te vodim

Bestidnice

Ni tamo mira ne daš da se Bogu molim

A ti

Skačeš mi po duši

Nudiš mi bolest

Strah i nemire

Besane noći

Čak mi se u snove uvlačiš

I praviš mi dar-mar

Ma ni nisi mi ni rod ni pomoz Bog

A takvu moć nada mnom imaš

Lekara sam se naplaćala

Lekova napila

Svaki dan pritisak mi dizala

I stigoh do Kamenice

Ni tamo mira imala

Koliko si me samo obolela

Kada mi lekari kažu dobro si sada

Zbog tebe ne verujem

Puni mi registratori medicinskih izveštaja!

Zbog tebe

Gutala sonde

Barijume

Žice u mene uvlačili

I gde sam sada?

Pa ti mi o glavi radiš!!!

I to tvoje lice ugledah!

Nađoh ti žalac

I shvatih!!!

Tek poče da živim

Budi

Budi ono što nisi!

Zgrči srce koje ne ume da voli!

Vrati se na tren u detinjstvo

Gde ranu ti napraviše,

Pa opet budi ono što nisi.

Probaj!

Možda srce počne da voli...

A ako nekada plač moj čuješ,

Ako osetiš bes zbog pogleda mog,

Ne proklinji,

Ne zaboravi...

Pokušaj da prošlost prizoveš,

Jer nekad si bio moj!

Probaj da setiš se!

Sve je to od ljubavi,

Kada Bogu pokvarimo planove.

Premeštala sam te u druge ljude!

Moje srce nije izdržalo tolike selidbe

A ti si mojim srcem produžavao vrstu.

I zato ti deca liče na moje srce.

To moraš priznati.