Marija Škornički: Princeza i zlatni zrak sreće

Bila jednom jedna slatka i umiljata princeza koja je volela miris šumskih ljubičica i divljih zumbula i nije mogla odoleti a da ne ode do obližnje šume i vidi šta se to šareni i šepuri svojom lepotom i mirisom po njenim stazama. Zamislila se idući od staze do potočića, od drveta do cvetića, od ptičice do zečića, pa dalje i dalje u mračnu dubinu gde vukovi caruju i njihovi očnjaci se cakle kroz tamu. Trgla se princeza videvši da je otišla predaleko ali se setila reči njene Dade, dadilje, da se nikad ne plaši tame jer se sile tame strahom hrane, već da odmah zlatni zrak sreće pozove. Odmah se on odazvao i u zlatni mehur pretvorio, našu princezu i njene buketiće ljubičice u njenu sobu nežno spustio. Ujutru je princeza mirisala na ljubičice i svetlucala zlatnim prahom koji joj je zrak sreće darivao, da bi uvek uz nju bio, da joj niko ništa nažao ne bi učinio

Povodom 2. aprila Međunarodnog dana dečije knjige