Jelena Mačak: Tri pesme

Ilustracija: AI

---

Ko može da zaboravi

Dalmacija, jedna lepa zemlja mora,

zemlja masline i kamenih gora.

Ko može da zaboravi miris mora koji bezbroj godina diše,

ko može da zaboravi slatke letnje kiše?

Ko može da zaboravi ukus mediteranskih maslina i ulje svetlo-zeleno,

ko može da zaboravi dalmatinsko vino crveno?

Ko može da zaboravi kamenje sivo i drago,

ko može da zaboravi te zemlje blago?

Ko može da zaboravi galebove pesme,

ko može da zaboravi ili ne sme?

Ko može da zaboravi mlado smilje,

ko može da zaboravi pokraj dalmatinskog krša svo zdravo bilje?

Ko može da zaboravi krajiško kolo,

ko može da zaboravi u jesen jasenovo granje golo?

Ko može da zaboravi brodove koji Jadranom plove,

ko može da zaboravi na svoje snove?

Ko može da zaboravi gradove iz starih vremena,

ko može na sebe staviti takva bremena?

Ko može da zaboravi srećne mladalačke dane,

ko može sebi stavljati još soli na rane?

Ko može rodnu grudu da zaboravi,

ako to postigne,

hoće li moći da se oporavi?

Dalmacija, jedna lepa zemlja i nečija majka,

postala je deci svojoj sada tužna bajka.

Autor: Jelena Mačak

Rođena 3. juna 1998. godine u Kladovu

Amaterski pesnik i esejista

---

Plačem

Plačem zbog belih zumbula koji u crnom kamenjaru mladi venu,

plačem, jer nemaju majčinsku senu.

Plačem zbog suvo prolivenih suza,

plačem, jer umetnik umire bez dodira muza.

Plačem zbog dijamanta koji se brusi,

plačem, jer mu se prirodna lepota suši.

Plačem zbog labuda koji glavu povija,

plačem, jer ribe ginu od zmija.

Plačem zbog beskrlinog leptira koji ne leti,

plačem, jer ne može na voljeni cvet da sleti.

Plačem zbog kornjače koja je spora,

plačem, jer plodove ne rađa drvo bora.

Plačem zbog glasne kiše koja danima pada,

plačem, jer gasi plamenje velikih nada.

Plačem zbog pečurke koja sa otrovom živi,

plačem, jer Dunav postaje sivi.

Plačem zbog lišća koje truli,

plačem, jer odlaske sunca nisu čuli.

Plačem zbog jeseni koja dolazi posle leta,

plačem, jer dolazi sud celog sveta.

Autor: Jelena Mačak

Rođena 3. juna 1998. godine u Kladovu

Amaterski pesnik i esejista

---

Pod padobranom

Pod svetim nebom letim,

hoću u celosti Zemlju da osetim,

dajem sebi beskrajnu slobodu,

leteći na jug moram da prestignem rodu,

pod padobranom gledam u dubinu mora,

osetim čvrstinu zelenih gora,

pratim reke kako žure,

vetar me gura u snažne bure,

ali nastavljam da letim,

posmatrajući života planetu ne želim da sletim,

kroz oblake plovim sada,

u magli vidim ovaca stada,

gradove pod fenjerima nalazim,

tornjeve svetske pod padobranom prelazim,

slušam muziku kako svira,

s ljubavlju odjekuje na visine i srce dira,

svetinje različite sjaje,

milinu srcu Božji hram daje,

susrećem snežne zime,

lebdim iznad vozova dok ih vode šine,

brodovima milujem jedra,

bližim se zvezdama kad je noć vedra,

pod padobranom sa Suncem o Zemlji delim tajne,

sve njene čari su beskrajne.

Jelena Mačak rođena je 1998. godine u Kladovu. Amaterski pesnik i esejista.