Emilija Todorova: S druge strane zaborava (ZA KONKURS TAJNA ANDRIĆEVE KUTIJE)

Spustila se pomalo nesigurno u fotelju koju smo oduvek zvali Pričaonica, jer čim bi u nju sela, potekle bi priče kao onaj brzi izvor sa naše planine. Fotelja je bila stara, iz sveta starijeg od sadašnjeg, starijeg od nje i njezinog sveta. Volela je tu fotelju sa izlizanom i ispucalom kožom, mirisom poznate i nepoznate istorije, drvenim naslonima za ruke, koji su odavno zamenili ljušturu od šelaka sjajem koji imaju samo dobro korišćeni predmeti. Ustvari, ona je volela sve što je staro: nameštaj, zgrade, čipke, ljude, reči. Nisam razumeo tu fascinaciju starim; ja sam voleo svoje stvari nove, svoje prijatelje - mlade. Ipak sam je sa zadovoljstvom slušao, čak i kada nisam imao pojma o čemu to govori. Bilo je nečega u tom iskrzanom glasu, kao ukus prezrelih izmirskih smokava, kao dodir hrastove kore, a mžda najviše kao škriputanje nekih vrata iz sveta kome nisam pripadao.

Inspirisano romanom „Travnička hronika”

O AUTORKI

Emilija Todorova je pesnikinja i pripovedačica. Rođena u Skoplju, od 1989 godine, živi u Sidneju, Australija. Za svoje kniževno stvaralaštvo dobitnik je većeg broja nagrada u bivšoj Jugoslaviji, Makedoniji, Australiji, SAD i Italiji. Za zbirku poezije “Gravitacija” na Struškim večerima poezijs dobila je nagradu “Stojan Hristov”. Objavljuje u makedonskim i međunarodnim književnim časopisima, a zastupljena je i u više antologija i izbora poezije i kratkih priča. Prevodi sa engleskog, srpskog, hrvatskog i bugarskog jezika.