У тишини пута ходио је Свети Сава. У руци је носио камен, а у срцу мудрост. Сретао је путнике и тихо им говорио: „Живот је дуго путовање.“ Камен је остајао као сведок стрпљења и пролазности дана. Прошао би поред грешника и пружио му руку. „Покајање је кључ опроштаја“, говорио је. Тишина би обавила место, као молитва. А светитељ би се благо осмехнуо, као да познаје тајну коју други тек треба да открију. Сваким кораком сејала се мудрост. Срца су цветала као цвеће у пролеће. Све