Једног дана Свети Сава, пролазећи поред реке, угледа жену. Стајала је загледана у даљину, док су јој низ лице текле сузе, тихе и упорне попут саме реке. — Зашто си тужна, женo? Која је бол вредна толиких суза? — упита је. Погледала га је, али није одговорила. — Само у мајци куцају два срца — рече Свети Сава. — То је твоје дете. Твој син вратиће ти се. Жена га погледа са неверицом. Како је овај човек знао њену патњу? — Знам да ниси сигурна у моје речи, али остани верна истини,