Bila jednom jedna princeza. Udali su je za mladića koga nije volela. Danonoćno se borila između razuma i osećanja. Jednoga dana ostala je u dvorcu sama. Donela je odluku da pobegne iz tog raskošnog ambijenta. Spakovala je svoje najvažnije stvari u ranac i krenula u nepoznato. Ispred nje se nalazila gusta listopadna šuma. Strah se navlačio na njene oči. Drhtala je na toj maglovitoj putanji koju je osvajala korak po korak. Noć je probdela u jezi, skupljena uz jedno široko hrast

Tako je tiho i duboko da se zubor Drine bolje i jasnije čuje. Menjaju se uloge. Ćuprija čeka. Ispisuje zivot s obe strane. A sve je jedno...

Dragi Branko! Te godine, kad se rodila tvoja zbirka ,,Uzalud je budim", i ja sam ugledala svet. Zar je toliko vremena prošlo od pedeset...

Ulazim u autobus broj sedam. Prolazim pored mesta odakle su slavuji poleteli u nebo. Zastadoh pod nebeskom strehom da prebrojim iskapale...