Ана Правиловић: Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви - кад син оцу постане отац
„Пресече ме ко мачем, да племенити муж што ме заче, ког мали навикох са земље да гледам у величанству, сад пред ме' клечи, нудећи ћелаво теме, на благослов, од дерана својег? Јер, осетих се ко дете, те и ја клекох, главу погнух, не бих ли му био мањи. Ал' он ме подиже и рече — не, него ћемо овако, како Бог заповеда... Ја тебе заче по земном закону, ал то је прах — праху... ако ли није Духа. А сад ти мени отац постајеш, јер ме Постригом и Бож'јом поуком Духом облагорођујеш. Не
15 hours ago1 min read
Светлана Цвијановић Крстић: Свети Сава и верност истини
Једног дана Свети Сава, пролазећи поред реке, угледа жену. Стајала је загледана у даљину, док су јој низ лице текле сузе, тихе и упорне попут саме реке. — Зашто си тужна, женo? Која је бол вредна толиких суза? — упита је. Погледала га је, али није одговорила. — Само у мајци куцају два срца — рече Свети Сава. — То је твоје дете. Твој син вратиће ти се. Жена га погледа са неверицом. Како је овај човек знао њену патњу? — Знам да ниси сигурна у моје речи, али остани верна истини,
1 day ago1 min read
Анкица Бискуповић: Свети Сава и тишина
Једнога дана, Свети Сава је ходио рубом шуме у сутон, ондје гдје се дан ломи о вечер као крух о гладне руке. Зрак је мирисао на смолу и влажну земљу, а небо је горјело тихим пламеном који не сагоријева, него опомиње. На пању је сједио младић, погледа распршена као да је у свакој сјени тражио лице које је изгубио. „Зашто не говориш?” упита га Свети Сава. Младић подиже очи пуне немира. „Говорио сам”, рече. „И превише. Ријечи су ми постале попут птица које се сударају у кавезу.
1 day ago2 min read
Лана Стојановић: Свети Сава и затворена врата
Једнога дана, Свети Сава је, ходећи стазама које само орлови познају, стигао пред малену планинску цркву, сакривену дубоко у утроби планине, где се сребрна магла мешала са врховима смарагдних јела и столетних борова. Пред тешким, храстовим вратима, која су потамнела од јачине вековних киша, затекао је човека како телом и душом насрће на њих. Био је то крупна, снажна прилика, путник на чијем се лицу осликавало грозничаво нестрпљење, са рукама крвавим од ударања о тврдо дрво. Ч
1 day ago2 min read
Миомирка Мира Саичић: Свети Сава и змај
Једног дана Свети Сава је одлучио да се одмори — да нигде не иде, да не беседи и да не поучава. Размишљаше где би му било најугодније да се смести. У близини беше воћњак, те оде под једну јабуку и леже. Дан беше благ и светао, какав уме да буде у младо лето. Гледао је у крошњу дрвета, у комаде неба разломљеног гранама. Чуло се тихо, равномерно зујање инсеката, а мирна тишина обавијала је све. И Свети Сава заспа. Усни Свети Сава што бити не може. Долете крилати змај и ничице
1 day ago2 min read
Снежана Шолкотовић: Свети Сава и девојче
Једнога дана Свети Сава је на свом путовању наишао на девојче које је поред старог плота плакало. Сузе су јој немилице квасиле лице, а јецаји су се болно отимали из груди. Није ни приметила када је Свети Сава застао поред ње и проницљиво је погледао. — Зашто плачеш, дете? Шта те је то могло толико растужити и расплакати те лепе очи? Девојче је рукавом хаљине стидљиво обрисало влажне образе и пажљиво погледало човека у скромној одећи. — Не желим више да живим… Нико не цени мој
1 day ago2 min read
Јелена Јовановић Јов: Свети Сава и тишина
У дубини мрачне собе, где влада тишина, Светом Сави некаква тмина реч зароби. Оста Сава у чуду силном и дуго покушаваше до правих речи да дође. У тмини и осами само некакви шумови и знаци, привиди и илузије самоспознаје. Дуго је он самовао и од злих духова био прогањан. На своме крсту страдао, добру се поклањао. Богу се заветовао да ће бити српских речи просветитељ и сваку реч поштовати, ценити и озарити. Поука овог тихог сусрета са собом јесте да и у најдубљој тами човек мож
1 day ago1 min read
