

Лука Трајковић: Свети Сава и сумња
Једне ноћи, док је месец обасјавао манастирске зидове, Свети Сава је кренуо стазом кроз шуму. Тишина је била дубока, али у његовом срцу јавила се сумња: „Да ли је мој труд узалудан? Да ли ће људи следити пут светлости?” Сумња је корачала уз њега као невидљив сапутник. На сваком кораку шапутала је: „Ниси довољно добар.” Али Сава није стао. Уместо да је одбаци, упитао је себе: „Шта ми овај глас жели показати?” Тада је угледао пламен свеће у рукама једног монаха који га је чекао
16 hours ago1 min read


Лазар Трајковић: Свети Сава и мастило спаса
Свети Сава је у сумрак ушао у своју келију. Људи су му прилазили са тугом у очима, али без речи – страх је држао њихове усне затворене. Сава је знао да истина не сме остати у тишини. Узео је перо и умочио га у мастило. Писао је у име мајки које су ћутале да заштите децу, у име младића који нису имали храбрости да устану, у име свих који су мислили да је тишина сигурнија од правде. Његове речи постајале су глас оних који су веровали да га немају. Пред зору, када је свећа догор
17 hours ago1 min read


























































