Љутомир Рундић Романијски: Свети Сава и просјак
Једног дана Свети Сава застаде крај пута којим су пролазили и богати и сироти, и мудри и неуки, јер његово срце није знало за разлику међу људима. Дан је био хладан, ветар оштар, а зима се увлачила под кости. Поред старог каменог моста седео је просјак у поцепаној одећи. Руке су му дрхтале, али не само од хладноће већ чинило се више од стида. Гледао је у земљу, као да се извињава што постоји. Свети Сава му приђе тихо. „Шта ти је, брате?” — упита га благим гласом. Просјак по
23 minutes ago1 min read
Хаџи Марина Милутиновић: Свети Сава и радост Сретења
Једног дана Свети Сава је ходао улицама Београда... Било је то много векова након његовог земаљског уснућа у бугарском Трнову и каснијег стравичног зулума Синан-паше, када су мошти Светитеља отете из Милешеве и предате халапљивом огњу на Врачарском брду. Но, уместо да уништи светињу и затре клицу наде поробљеног народа, благодарећи снажном олујном ветру који је милошћу и промишљу Господњом почео да дува, пепео је развејан читавом Србијом. Од тада Свети Сава хода својом земљом
2 hours ago3 min read
Чедиславка Поповић: Свети Сава и зелени дуб
Била сам дете од шест година, ђак првог разреда. Школа у Банчићима имала је једну учионицу и једно велико срце — учитеља Јову и нас осамнаесторо ђака различитог узраста. Тога дана моји часови су се завршили, али старија другарица је још имала наставу. Требало је заједно да кренемо кући, у наше удаљено планинско село. Сунце је пекло, мирис врелог каменог крша испуњавао ваздух. Отишла сам до старог храста недалеко од ограде — вечито зеленог тражећи хладовину. Села сам испод њег
2 hours ago2 min read
Драгица Охаши: Свети Сава и временска прогноза
Једног дана, свети Сава је кренуо на важан пут. Ништа није понео са собом од топле одеће, нити огртач, а на небу су сиви и тамни облаци најављивали кишу и снег, гавранови су грактали јаче него икада летећи на све стране. Видевши облаке његови сапутници се забринуше па му рекоше у једном гласу: „Као да ће киша и временска непогода, боље да пут одгодимо за сутра.” Свети Сава погледа према небу, није застајао, само рече благим и смиреним тоном: „Неће киша, него је хладније него
2 days ago1 min read
Десанка Ристић: Свети Сава и благослов
Једног дана, Свети Сава је кренуо на пут носећи у торби само једну икону коју је желео да поклони ономе коме је намењена као знамење. На путу је срео старицу која му је целивала руку и позвала у свој скромни дом да га послужи оним што је једино имала — погачом. Свети Сава није одбио старицу, ушао је и видео на зиду икону Богородице са Христом у наручју, поклонио се, узео комадић погаче и наставио пут даље. Док је неуморно ишао, скоро лебдећи путем, почела је киша. Срео га је
2 days ago2 min read
Летица Миловановић: Свети Сава и грешник
Једнога дана, Свети Сава је наишао на човека који је седео поред пута, оборене главе и празних шака. Није просио, нити је пролазнике заустављао. Само је седео, као да чека да пут прође мимо њега. Свети Сава му приђе и упита: „Шта те мучи, пријатељу, да се ниси изгубио?” Човек подиже поглед, загледа се у Светог Саву и тихо одговори: „Грешио сам много. И сада не знам куда да идем.” Свети Сава се осврну око себе. Пут је био широк, прашњав, са много трагова који су се укрштали. „
2 days ago1 min read
Ненад Карић: Свети Сава и извор
Једнога дана, Свети Сава се упути да ходи по каменим врлетима планине Чемерно. Сав малаксао од врућине и изгребан од трња, дође до једног извора. Тај извор био је на издисају и само што није пресахнуо. Тек по која кап се пробијала између две стене. На длану Светога Саве се нађоше драгоцене капи. Сава се уми и окрепи. Драгоцена течност му даде нову снагу за поход даље. погледа ка небу, прекрсти се и прозбори: — Много сам пута био жедан, али никад од ниједне воде овакву снагу
2 days ago1 min read
