Слађана Белко: Свети Сава и спознаја
Једнога дана Свети Сава, који се још оглашавао као Растко, слушао је свађу своје браће Вукана и Стефана. Речи пуне јада и горчине заривале су се у срце најмлађег Немањића. Претња смрћу своме политичком противнику, па макар то био и рођени брат, била је довољан разлог за одлазак. Постоје људи који не беже од одговорности већ од неистине. Растко је био један од њих. Рођен у средишту моћи, окружен ауторитетом који се не стиче већ наслеђује, од почетка се суочавао са парадоксом:
9 hours ago2 min read
Љиљана Мачкић: Свети Сава у XXI стољећу
Једнога дана Свети Сава је оживио на милионима екрана телефона и таблета у цијелом свијету. Жива икона се осмјехивала. Сви су били изненађени. Нису означили да нешто желе гледати, а појавило се! Није реклама? Иако непозвана, жива икона им је задржала пажњу, измамила узвратни осмјех и улијевала осјећај мира. Није имао свој профил, ништа што би био траг ка оживјелој икони... Зато је већина оних који не знају помислила да је наука опет напредовала и оживјела давног човјека прија
10 hours ago1 min read
Зорица Бамбергер: Свети Сава и Шумадинка
Једног дана Свети Сава је застао поред једне девојчице која је била одевена у народној ношњи Шумадије, и рече јој: „Знам те ко си, дете драго! Благосиљам одсјај Христа у лепоти младости, благосиљам младост и будућност Србије!” „Јесам, јесам, Србијанка сам! Христољубива, у миру са свима. Јесам, Србијанка сам, Српкиња, православна, христоносна, поносна…” — рече девојчица, поправи ружу у својој коси и настави: „Али се одричем Србије без љубави у себи, Србије братоубица и братом
10 hours ago1 min read
Драгица Шијан: Свети Сава и праштање
Једног дана, Свети Сава је кренуо уским планинским путем ка једном селу у којем су се људи посвађали око међа и земље. Свако је тврдио да је баш он у праву, а речи су постајале све теже и од камена. Када је стигао, није их прекоравао, већ је тихо сео међу њих и саслушао свакога. Рекао је да земља остаје, а човек пролази, и да ништа није вредно изгубљеног мира у срцу. Подсетио их је да је поштовање највећа победа — победа над сопственом гордошћу. Постидео се најпре онај који ј
10 hours ago1 min read
Срећко Стојић: Свети Сава и смирна
Једнога дана Свети Сава је шетао долином реке Дежеве. У долини бистре и студене реке која протиче српском државом Расцијом, Свети Сава је често обитавао у том раскошном природном окружењу. Волео је да умије своје блажено и племенито лице. Дежева је жуборила тако лепо и благородно, да је братије из околне цркве уживала и благодарила реци, а такође и поклоници. Свети Сава је редовно на својим путовањима носио помало Дежевске водице са собом и поклањао у знак пријатељства. Тако
20 hours ago2 min read
Слободан Цвитковић: Свети Сава и дечак
Једнога дана Свети Сава је кренуо да се прошета. Док се, удубљен у своје мисли, полако кретао угледао је малог дечака како стоји сам крај пута и узнемирено гледа око себе. Кад се Свети Сава приближио дечаку видео је да из његових крупних очију избија нека туга. Помиловавши дечака по глави Свети Сава га упита: „Зашто тако мали стојиш сам и уплакан?” Осетивши неку благодарну снагу, па иако није познавао тога човека, дечак подиже главу и тихо рече: „Хтео бих када одрастем да
21 hours ago2 min read
Александра Љубисављевић: Свети Сава и Коб
Једнога дана Свети Сава хођаше густом шумом у зимско јутро. Ваздух бејаше оштар и мразан. Одједном испред њега искочи Коб. Висока, танка жена дуге тамне косе, сивог уског лица и црног оштрог ока. Имађаше тек једно око, али такво да је видело све у околокругу. Свети Сава се заустави с миром и назва јој помозибог, уз осмех. Она рече: — Ја не признајем бога, те ми он не може помоћи. Ја сам Бог. Ја одређујем судбину свих, управљам догађајима, руководим људима, предметима и појава
23 hours ago2 min read
