Биљана Максимовић: Свети Сава и камен
Сви су пролазили излоканим путем који се рачвао у даљини. Притиснути тежином завежљаја које су носили или журећи да стигну куда су наумили, само би камење и беличасте облутке у страну одгурнули. Једног дана путник намерник је застао, узео стар, неvelики, тврд грумен и хитнуо га ка крошњама у којима су се гнездиле птице. Свети Сава га сустиже и упита смета ли му камен или пој. – Не баца се оно што природа створи. Песма се не прекида – рече Сава. – Камење расуто ничему не служи
37 minutes ago2 min read
Наташа М. Радановић: Свети Сава и моја песма
Свети Сава седи на клупи у порти манастира, где је сунце лагано осветљавало камене зидове Хиландара. Његово срце било је тихо и мирно, док је до његових ушију допирао звук песме који је лагано ветар носио… Свети Сава је на тренутак затворио очи да у миру и тишини чује песму кроз векове. Светом Сави Најсветлији пут што векове спаја, Сабра расејане с краја на крај света, Извори вере где душа се покаја, Христов сјај Србима завета. Од лозе Немањић, од жупанске круне, Изабра крст
2 hours ago2 min read
Весна Ристовић: Свети Сава на путу
Једнога дана, Свети Сава крете на пут од Студенице ка Жичи. Ибарска клисура беше окомита, а река узаврела после пролећне кише. Беше топао дан и увелико је било пролеће. Поред стрме речне обале расли су багремови, који у пролеће бујају и надвијају се над друмом. Ионако тешко проходан пут, чинио се као тунел. Свети Сава седе на камен поред пута да мало предахне. Извор из камена иза његових леђа, пружао је свежину. Наиђе путник, гонећи коња, на ком беше невелики терет. „Свети Вл
4 hours ago2 min read
Милена Пчињски: Свети Сава и старица
Једног дана, Свети Сава је на свом путовању по Србији пролазио кроз једно мало село. Беше крај фебруара, још зима. Ходао је бос по неравном сеоском путу. Како је већ дуго путовао, ожедне. Убрзо угледа бунар у једном дворишту и реши да уђе и окрепи се. Кућа је била мала и није била ограђена. Свети Сава дође до бунара и одлучи да потражи домаћина. Приђе вратима и покуца. Унутра као да не беше никога. Он сачека још мало да види хоће ли се неко јавити. Али не чу никакав глас. Све
6 hours ago2 min read
Бојана Мицић: Свети Сава и камење на путу
Једнога дана, Свети Сава је ишао путем који је водио кроз брдовит крај. Пут је био пун камења, неки су били мали и лако су се заобилазили, а неки велики, тешки и оштрих ивица. Поред пута је стајао човек који је незадовољно одмахивао главом. „Тежак је овај пут”, рече. „Све ме жуља и успорава.” Свети Сава се заустави, сагну се и узе један камен у руку. „Видиш”, рече тихо, „није сваки камен ту да те заустави. Нeки су ту да те науче како да ходаш пажљивије.” Човек га погледа збуњ
21 hours ago2 min read
Ивана Кнежевић: Свети Сава и камен на путу до Господа
Једног дана, Свети Сава је пошао у шетњу око манастира. Био је то његов уобичајени начин да у тихом разговору са природом, разуме своје мисли и припреми се за молитву. Било је на тој стази дрвећа, цвећа, животиња и над њима сунчевих зрака, облака и непрегледних дугиних галерија. На пола пута до врха пропланка, налазио се један камен који му је био нарочито драг. Леп, црн, масиван и по свом изгледу сличан малој цркви. Обично је на том месту застајао, дубоко дисао, у небо гледа
21 hours ago2 min read
Марија Шкорнички: Свети Сава и видре
Једног дана, Свети Сава је путујући у Срем успут гледао и тражио погодна места за нове манастире. Идући тако, пут га је навео и до реке Градац. Освојила га је прелепа и чиста река, обрасла високим дрвећем и густишем, дивљина из које се чуо пев свакојаких птица. Ближио се сумрак а он би још седео и слушао говор природе, колико му се допало окружење. Питао се где ли би могао законачити кад угледа, поред воде, један млин. Крену према њему. Чуо се воденички камен како меље жито.
22 hours ago3 min read
