Јасмина Николић: Свети Сава и светлост
Једнога дана, Свети Сава је корачао путем који је водио од оближњег извора до манастира. Неколико месеци није пала киша. Манастирски бунар је пресушио. Монаси су свакога дана доносили воду са извора. Данас је то било послушање за Светога Саву. Крчаг, пун хладне изворске воде је био тежак. Претежак. Свети Сава није осећао тежину воде у крчагу. Био је захвалан Богу зато што има воде. Док је корачао према манастиру Свети Сава је размишаљао и у себи је рекао: „Хвала ти Господе з
28 minutes ago2 min read
Драгана Стојановић: Свети Сава и младић
Те ноћи, црни облаци су сакрили и месец и звезде. Младић је стајао на ивици шуме, оклевајући да закорачи. Изнад шуме се назирала купола. Није светлела. Изгледала је само као још тамнија сенка у тами. — Тамо је светлост — рекли су му. Али он није видео ништа. Већ је помишљао да се врати кући, кад су се иза њега зачули кораци. Не нагло, него још издалека, али су му онда брзо пришли. Када се окренуо, угледао је монаха у једноставној ризи. Лице му није било обасјано, али ни сакри
2 hours ago2 min read
Љубисав Грујић Груја: Свети Сава и стрпљива мачка
Једног дана шетао је Свети Сава улицом којом никада до тада није пролазио. Испред једне омање куће била је клупа, а на њој су седели дечак и девојчица и играли се мачком. Издалека је приметио како девојчица мази мачку и нешто јој шапуће, а дечак вуче мачку за реп, уши… Девојчица је опомињала дечака да се смири. Када је пришао ближе, Сава је питао како се зову. Девојчица је рекла: – Ја сам Милена, ово је мој брат Мирко, а мачка нам се зове Мирна. – Баш лепа имена… – рекао им ј
2 hours ago1 min read
Ахмед Ел-Шеик: Свети Сава и камен пролазности
У тишини пута ходио је Свети Сава. У руци је носио камен, а у срцу мудрост. Сретао је путнике и тихо им говорио: „Живот је дуго путовање.“ Камен је остајао као сведок стрпљења и пролазности дана. Прошао би поред грешника и пружио му руку. „Покајање је кључ опроштаја“, говорио је. Тишина би обавила место, као молитва. А светитељ би се благо осмехнуо, као да познаје тајну коју други тек треба да открију. Сваким кораком сејала се мудрост. Срца су цветала као цвеће у пролеће. Све
8 hours ago1 min read
Валентина Златановић Марковић: Свети Сава и беседа о праштању
Једнога дана добри суседи изненадише све у свом окружењу својим понашањем. Један од њих се наљути на свог суседа. Окупише се људи око њих. Видеше да је сусед који је нападнут, иако му не беше право, само ћутао, док је овај други само негодовао – те зашто је ово овако, зашто је оно онако... Прође неко време, кад ето ти галамџије код свог суседа: „Добар дан! Размишљао сам о мојој љутњи према теби. Одувек смо били добри суседи, не знам шта ми је било тог дана те сам се онако пон
21 hours ago2 min read
Радмила Ћосић: Свети Сава на путу за Далмацију
Једнога дана, упути се Свети Сава да обиђе шкрт и каменити далматински крај, да се лично увјери зашто је са тих простора народ прогнан, ко су и какви ти људи, шта је то што срџбу у другој вери и људима пробуди. Среће старце, дједове и бабе, мужеве и жене, дјецу разних узраста, раднике, сељаке тежаке и чобане оваца и коза, виноградаре, ратаре, занатлије. Примјети на прву да су необични, радни јесу, али и неповјерљиви, а међу њима и многи што су се од Бога одвргли. Застане да у
23 hours ago3 min read
Славица Јовановић: Свети Сава и славуј
Једног дана, Свети Сава је пролазио пречицом поред двора непознатог владара и угледао на земљи спуштени златни кавез. У њему је био мали, тужни славуј — предивна птица певачица. Ослушкујући његову тужну песму, Свети Сава упита: – Шта би желео у свом заточеништву? Славуј одговори: – Једну грану. Само једну грану санјам, као сламку спаса и слободу, да могу да изађем из ове тамнице, где ме мој глас утамничује. Ти си, славују мој, као свитац затворен у длану, и не сија, нити свет
24 hours ago2 min read
