

Јелена Недељковић: Свети Сава и праштање
Једнога дана Свети Сава ишао је кршевитим пределима Херцеговине и наишао на сељака који је бесно замахивао штапом, покушавајући да истера комшијску стоку из своје њиве. Човек је клео и небо и земљу, а када угледа Саву, не препознавши га, повика: „Ево још једног беспосличара! Шта ме гледаш? Зар не видиш да ми је неправда појела и последње зрно мира?” Сава му приђе полако, ослонивши се на свој пастирски штап, и загледа се у очи сељака. Сељак се тада лагано умири, схватајући да
9 hours ago2 min read


Љутомир Рундић: Од спознаје до припадања - о књизи поезије „Једном кад спознаш себе” Марине Жинић Илић
Књига Једном, кад спознаш себе Марине Жинић Илић представља целовито духовно и књижевно путовање од унутрашње исповести појединца, преко саборног памћења породице и народа, до коначног повратка корену као месту слободе, смисла и припадања. Ово није само збирка поезије и прозе, већ сведочанство о човеку који трага, преиспитује се, пада, моли, памти и враћа се себи. Први део књиге Једном, кад спознаш себе представља снажан духовно-поетски корпус у коме се лирско, молитвено и
12 hours ago4 min read


Весна Андрејевић: Свети Сава и тишина
„Једног дана Свети Сава је… једног дана када је и ваздух био омамљен оловносивом маглом, искре његове огромне и благодетне љубави према свом народу винуше се у једном, једином даху високо до Сунца и неба, па још и даље од тога, до самог Божијег ока. И ту у том једном и једином трену, све намах стаде. Расу се и разби тако тишина у безброј нити које премрежише небески свод више и јаче него читава војска паукова.” И тада у том небеском и људском вакууму залеђене вечности један
12 hours ago3 min read


Десанка Даутовић: Свети Сава и благослов са длана
Једног дана је Свети Сава шетајући гледао лепоту око себе и природу која га окружује. Дивио се и мислио како је дародавна, шума опасана лепотом, ливаде пуне мириса и опоја. Поред камените шумске стазе жубор потока. Огледао се, као на длану, у сени свеобухватног пространства, мислећи на спокојство, мир и срећу. Дариваће свима по педаљ ове лепоте са свога длана. Угледао је дечака на брду са својим стадом, махнуо му. Дечак га упита: „Куда се запутио, јел гладан или жедан?“ „Ниса
13 hours ago1 min read


Мира Драговић: Свети Сава и фрулаш
Једнога дана, Свети Сава је пред манастиром, носећи на леђима нарамак дрва, наишао на неког човека у дотрајалој одећи, исцрпљеног и уморног. Дан беше на измаку, а сиво небо почетка зиме је обећавало падавине, а у то доба године се ретко сретаху путници намерници, па ни просјаци се нису дали видети, јер се нису удаљавали од већих насеобина. Зато се Свети Сава зачуди и упита човека којим добром је дошао до манастира. Човек одговори да је залутао на путу којим се упутио родбини.
14 hours ago4 min read


Љубомир Ст. Манасијевић: Свети Сава и захвални орачи
Једног дана, Свети Сава прерушен у сиромашног сељака, дође у једно планинско село са намером да саветима, олакша људима рад на имњима. Угледа ораче у пољу како, примитивним запрежним плуговима, ору њиве пуштајући бразде само у једном смеру, док би се у супротном враћли на почетак са раоником ван земље. Тако су; губили време, мучили себе и слабау запрежну стоку. Свети Сава их поздрави, пожеле им срећан рад и родну годину. Посаветова ораче како брже и лакше могу да поору
15 hours ago1 min read


Ана Правиловић: Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви - кад син оцу постане отац
„Пресече ме ко мачем, да племенити муж што ме заче, ког мали навикох са земље да гледам у величанству, сад пред ме' клечи, нудећи ћелаво теме, на благослов, од дерана својег? Јер, осетих се ко дете, те и ја клекох, главу погнух, не бих ли му био мањи. Ал' он ме подиже и рече — не, него ћемо овако, како Бог заповеда... Ја тебе заче по земном закону, ал то је прах — праху... ако ли није Духа. А сад ти мени отац постајеш, јер ме Постригом и Бож'јом поуком Духом облагорођујеш. Не
3 days ago1 min read




























































