Bila jednom jedna princeza koja je pobegla od svog tela i sakrila se u najtamnijoj šumi, tamo gde ni mesečina nije smela da se zadrži. Dok je lutala između iskrivljenih stabala, šaputala je zaboravljene reči, pa su se koreni pomerali da joj naprave put, kao da je prepoznaju. Za njom je išlo nešto bez oblika, tiho i gladno, hraneći se svakim njenim strahom koji bi pokušala da sakrije. Kada je napokon zastala, shvatila je da ne može pobeći od onoga što je sama stvorila, pa se o
