Bila jednom jedna princeza, neustrašiva i nezaustavljiva u borbi, da istraje na svom putu koji je vodio ka svetlosti kroz mračne šume, gde je čekao njen princ da je zagrli, verujući u njenu hrabrost i pobedu. Put je bio pun trnja, prepreka i zlih duhova, ali je ona, iako naizgled uplašena i krhka, hrabro grabila dalje kroz noć, svesna da je na kraju puta čeka nagrada za sve. Verovala je da je ljubav i molitva štite, i da će sve ružno ostati iza nje, kao ružan san, čim ugleda

Bila jednom jedna princeza koja je verovala da će je budući muž prepoznati po kruni. Iskrala se noću iz dvorca i potrčala u mračnu šumu. Ubrzo je ugledala staklene oči vuka koji je jurio za njom. Uplašena, čvrsto je držala krunu dok je trčala, sve dok je mrak nije zaustavio. Tada zasija ružičasta svetlost. Okrenu se — vuka nije bilo. Pred njom je stajao mladić sa istim staklenim očima. – Ne boj se – reče. – Šuma pokazuje pravo lice onima koji se suoče sa strahom. – Prepoznao

Bila jednom mala, sićušna princeza, koja je volela slobodu..Posle ružnog sna, sama je pobegla u šumu, među gladne vukove. Sva obavijena maglom, sa krunom na glavi, tiho je sijala dok je lutala kroz tamu. Drveće je šaptalo, senke su se pomerale, a svaki zvuk bio je glas straha koji ju je pratio u stopu. Plašila se svoje senke, senki drveća i nevidljivih očiju što su svetlele iz mraka. A onda je zastala. Jer je prvi put shvatila — nije bežala od šume, već od sebe. Povodom 2. ap

Bila jednom devojčica mala koja je šumom šetala pa zalutala, puna straha da l' je neko prati, možda vuk, dok se okretala na glavu joj kruna s neba pala! Uplašena tako nepoznatog puta kroz mrak je potrčala, svaka grana je udarala ili pozdravljala, noć je crnu putanju tkala! Sa glave joj kruna nije spala, ona, uplašena potrčala i stala, pa se pita, kad se probudila da li je san sanjala il je bila java? Vuka se uplašila, ali je krunu sačuvala. Povodom 2. aprila Međunarodnog dan

Bila jednom jedna bezimena princeza. Svi su je zvali princezom, ali je ona žarko želela da ima lično ime. Jedne mrkle noći, kada su se zvezde od straha posakrivale, a mesec se pokrio prekrivačem preko glave, princeza usni čudan san. Pred njom se u snu stvorila gusta, neprohodna šuma koju je čuvao čopor vukova. Znala je da mora proći što pre kroz nju, kako je strah ne bi uhvatio. Na kraju šume, u blistavoj svetlosti, nalazio se čarobni cvet. Nadala se da će joj on pomoći da s

Bila jednom jedna devojčica koja je bežala kroz tamnu šumu, dok su je vukovi pratili, a daleko iza magle nazirao se stari zamak — ali ovo nije ta priča. Ovo je priča o jednoj Ani. Ana je imala džep pun sitnih čuda: jedno zrno pijeska koje je šaptalo o moru, dugme što je pamtilo osmijehe i list koji nikada nije uvenuo. Svake večeri bi ih slagala na prozor i slušala kako tiho razgovaraju dok grad tone u san. Jedne noći, vjetar je pokucao i zamolio je da mu posudi nešto lijepo z

Bila jednom jedna princeza koja je u šoljici jutarnje kafe otkrila skriveni svet. Svaki gutljaj otvarao je vrata šume u kojoj su drveća šaputala njeno ime i čuvala njene tajne, a čopor vukova je pratio i čuvao joj strah. Jednog dana, iz pare se pojavio mali čuvar snova koji joj je rekao da taj svet postoji samo dok veruje u njega. Kada je posumnjala, šuma je počela da nestaje, a magija da se rasipa kao prah. Zato je zatvorila oči, nasmešila se i izabrala da veruje, i svet se

Bila jednom jedna princeza koja je volela prirodu, a najviše šumu, kojom je često šetala u pratnji sunca, ne razdvajajući se nikada od svoje čarobne krune. Jednog dana, posle duge šetnje, legla je na meku mahovinu i zaspala, a sunce, koje nije moglo da je čeka, otišlo je na drugi kraj sveta. Kada se probudila, svuda oko nje bila je tama, a duge senke su tiho igrale kao čopor vukova i plašile je. U strahu je dotakla krunu na glavi, koja je zasijala čarobnim sjajem, osvetlila š

Bila jednom jedna bajka a djeca koja su je čitala mislila da je istinita priča bila. Djevojčica se bojala vukova jer je čula od odraslih da su vukovi opasni, ali se jednom u sumrak zatekla sama u šumi, tužna i uplakana jer je izgubila svoga psića kojeg je toliko voljela.Šuma je hučala, grane se povijale na vjetru i stvarale sjene koje su podsjećale na čudovišta ali se ona nije bojala, mislila je samo na svog ljubimca. Kad je čula iza sebe šum krckanja grančica okrenula se i o

Bila jednom jedna devojčica koja je u džepu nosila zlatni ključ koji je svakog dana otvarao drugačija vrata. Jednog jutra, ključ ju je odveo do vrata skrivenih u oblaku, iza kojih je vreme teklo unazad, a sećanja su rasla kao cveće. Ali svaki put kada bi ubrala jedno sećanje, zaboravila bi nešto iz svog sveta. Kada je shvatila da će izgubiti i sopstveno ime, morala je da odluči koja vrata će zauvek zatvoriti. I od tada, negde visoko na nebu, postoji oblak koji čuva sve ono če

Bila jednom jedna čarobna šuma. Okamenjeno drveće, cveće i trava. Strašni vukovi u čoporima čuvali su šumu od nepoznatih životinja i ljudi. Samo je iskreno srce moglo šumu da promeni i oživi je. Malena princeza koja je živela nedaleko od svog zamka jednog dana ušla je u tu šumu. Čim je spazila vukove, počela je da beži. Tada je svojim nežnim dahom dunula u obližnji maslačak. Njegovi „padobranci” udahnuli su život, sve je počelo da diše, cvrkuće i miriše. Vratio se život. Šuma

Bila jednom jedna mala princeza Mila koja se izgubila u mračnoj, čarobnoj šumi dok se zvuk zlokobnog vučjeg zavijanja probijao do njenih ušiju. U čarobnoj šumi naletjela je na kućicu stare vještice gdje se sakrila od napada strašnih vukova, a vještica je bila dobra vještica i u svom kotlu skuhala joj je čarobni napitak koji je Milu učinio nevidljivom za neko vrijeme. U samo svitanje dana, princeza Mila napustila je vještičinu kućicu i popivši napitak za nevidljivost, vratila

Bila jednom jedna princeza koja je još kao mala maštala da ima krila da preleti začaranu šumu u kojoj žive strašni vukovi, pa se družila sa pticama, a najbolja drugarica joj je bila bela golubica. Ona joj je rekla da iza jedne gore u vilinskom kraju postoje plavi leptiri koji poklanjaju krila. Jednog jutra princeza je zamolila golubicu da joj pozajmi krila da ode i pronađe leptir. To je slušao jedan beli leptir pa joj je rekao da on živi samo jedan dan i da kada padne mrak mo

Bila jednom jedna Marija princeza, koja nikad sa ocem nije imala veza, jer je nastrada usled posrnuća i pada, prije nego što je ona ugledala svjetlost dana. Odrastala je u strahu, vazda plačući sama i u mraku, toliko ju je morila tuga, da se odluči otisnuti u šumu čuda, o kojoj legende pričahu strašne priče, kako kad zalutaš u te šume, ljudska bića na sebe više ne liče. Ulaz bi iz snova, ogledalo sjajno u kome vidiš sve što bi želio i htio beskrajno, u tami osvijetljena golem

Bila jednom jedna princeza koja se izgubila u šumi nedaleko od zamka trčeći za zečevima koje je mnogo volela. Noć se spustila kao pozorišna zavesa i devojčica sa krunom na glavi se našla u kandžama zastrašujućeg mraka. Trčala je sve brže i brže dok nije naišla na ranjenog vuka koji je teško disao i već se od života opraštao. Prišla mu je i zapevala, listovima bokvice previla ranu i zamolila ga da je sluša dok zora ne svane. Vuku je zaigralo srce od nežnosti i topline, zagrlio

Bila jednom jedna princeza, koja je za svojom ljubavi, princom, pobegla iz zamka u mrklu noć, tražeći u šumi svog princa. Dogovorili su se da se nađu kod Devet dubova, međutim, strašan čopor vukova je naišao i pojurio princezu. Ona se izgubila u mraku i, bežeći od vukova, zalutala u šumu. Od straha od mraka i vukova nije mogla da pronađe mesto susreta, Devet dubova, sa svojim princom. U jednom trenutku, na belom konju pojavio se on u šljaštećem oklopu i sve vukove mačem otera

Bila jednom… jedna princeza koja je pobegla u šumu jer joj je bilo dosadno u dvorcu gde niko nije hteo da se igra žmurke. Iza drveta je iskočio jedan čupavi vuk i rekao: „Ako me uhvatiš, pokazaću ti tajni put!” pa su počeli da trče i da se smeju. Dok su jurili, drveće je tapšalo granama, a sove su navijale kao na pravoj trci. Na kraju je princeza pobedila, a vuk joj je pokazao stazu posutu svetlucavim pečurkama koje su vodile pravo do zamka. Od tog dana, princeza je svakog ju

Bila jednom u nekoj magijom začaranoj zemlji princeza. Živela je usamljena u dvorcu okružena strašnim čuvarima sa vukovima koji su pratili svaki njen korak. U snu joj se jedne noći javio glas koji joj je govorio da ukoliko želi drugačiji i srećniji život mora u ponoć izaći i proći kroz mračnu šumu Fantaziju, da će je goniti začarane vučje nemani, ali da ne sme odustati ukoliko želi slobodu. Iskrala se bez dvoumljenja i uz ogroman strah je izbegavala vučje čeljusti i stra

Bila jednom princeza čija kruna svetleše poput mesečine, a svaki dragulj na njoj zračio je bojama zaboravljenih svetova. Zamak iza nje tonuo je u maglu, tornjevi se gubili u oblacima, a prozori šaptali priče drevnih kraljeva. Jedne noći, dok je tamna šuma šaputala, zaboravljene tajne, princeza je zakoračila među drveće koje se savijalo da joj pokaže put, a lišće svetlucalo kao da je tlo posuto zvezdanom prašinom. Vukovi su klizili kroz senke, oči su im sijale poput lampiona d

Bila jednom jedna zemlja u kojoj nije bilo ni kralja, ni cara, ni dvorca na vrhu brda, ni zlih maćeha, ni tužnih princeza, ni crnih šuma, ni opasnih vukova. Beše to zemlja magije u kojoj je carovala priroda u svoj svojoj iskonskoj lepoti, bogatstvu velikih bujnih šuma, cvetnih polja, zlatnih žitnica čiji se klas presijavao na suncu, zelenih livada na kojima su pasle bele ovčice bez straha da će ih napasti vuk iz šume. Čudo i moć fantazije ogledalo se u slozi i ljubavi u kojoj